MONUMENT, NACIONALNA KLASA I LIGA PUB
ZDRAVKO JERKIĆ, generalni menadžer, govori za KARAKTER
Razgovarao NENAD ANDRIĆ
Nije tajna da smo već vekovima zemlja koja se vrti oko prva dva temena trougla: sirovina, poluproizvod i proizvod. Nije tajna, takođe, da imamo širok spektar obožavalaca širom sveta, prevashodno po dva parametra: lepoti žena i kvalitetu trpeze. Vekovima su naši knezovi terali prutićima svinje preko Dunava i Drine, a uvozili kobasice. Paradigma suicidne poslovne politike, šta li?
E sad, da se osvrnemo na trpezu. Nadaleko smo poznati kao domaćini. Međutim, domaćinstvo i ugostiteljstvo nikako ne valja doživljavati sinonimski. Domaćinstvo je poluproizvod, a pravo, istinsko ugostiteljstvo – gotov proizvod. Kada uspete da ta dva fenomena ukomponujete u matricu čula, a što je gotovo nemoguće bez jasnog generatora dobre prakse pretočenog u sistem, onda dobijate bukvalno sve.
Nakon kraha velikih ugostiteljskih lanaca sa samoupravnim socijalizmom (čitaj – kontrolisanim javašlukom) u identifikacionoj karti, otvorio se prostor za neke nove. Za neke koji mogu opstati samo ako su dovoljno savremeni, konceptualno zaokruženi i osmišljeni da rastu, razvijaju se i neprekidno napreduju po svim koordinatama.
Nema ih puno, ali jedan sistem poput bliskog sazvežđa osvetljava put drugima i krasi nebo dobre prakse iznad naših glava. Tvore ga zvezde: Monument, Nacionalna klasa i pivnica Liga Pub.
Na veliki broj pitanja vezanih za rad ovih etabliranih objekata najvišeg nivoa odgovore nam je dao generalni menadžer Zdravko Jerkić, čovek čiji angažman gotovo da garantuje pakt sa višim silama ugostiteljstva.
Svršeni pravnik, koji je po završetku studija imao više nezaposlenih kolega na birou no što je članstvo gotovo svih partija u zemlji, rođen u Trebinju, ugostiteljski stasavao u Dubrovniku, pa preko Beograda, upravo ugostiteljstvom „šetao“ po raznim kontinentima. Još ne blede Zdravkovi pečati po Rusiji, Ukrajini, Americi…
Toliko ste saživljeni sa Monumentom, pa deluje da ste od samog starta unutar sistema.
Možda deluje, ali nisam. U vreme kada nastaje prvi Monument (u Admirala Geprata), ja sam otvorio restoran Liru, odmah pored, na istoj adresi. Trebalo je malo sačekati, nekih petnaestak godina, pošto Beograd u to vreme nije bio spreman za takav profil. Tehnološki, enterijerski i infrastrukturalno, išli smo ispred vremena.
Uspeli pokušaj spajanja rustike i modernog, činili su Liru ribljim restoranom po najvišim mogućim standardima. Nešto slično je bio Sova klub, ali restoran poput mog, verujte mi, ipak nije postojao. Životni vek Lire je od 1996. do bombardovanja. Posle zatvaranja sam kratko radio na klubu Jelena i vrlo brzo otišao za Rusiju.
Rusija? U Rusiji se ostaje godinama ili se jako brzo vraća.
U Moskvi 2002. je otvoren prvi restoran Porto Maltezea. Inače, u zenitu ih je bilo više od dvadeset po Istočnoj Evropi. Konkretno, baš u Rusiji smo imali najveći uspeh, direktno suočeni sa ugostiteljskim divovima sa Zapada koji su se probijali na tom tržištu. Rusija se otvorila i bukvalno su dotrčali svi: Španci, Italijani, Francuzi…
Lično sam otvorio sve naše objekte. Spisak gradova je i više nego respektabilan: Moskva, Sankt Peterburg, Harkov, Alma Ata… Onda Minsk, Kijev, ko bi se sad setio svih. Posle deset godina rada gospodin Duško Radović, inače „otac“ brenda Porto Malteze, prodaje biznis. Sa druge strane, ja sam sve vreme u komunikaciji sa Vladimirom Gajićem, čovekom koji je osmislio ovaj čudesni koncept Monumenta i u Moskvi se otvara prvi objekat. Dvadeset minuta peške od Crvenog trga.
Da se sada potpuno fokusiramo na Monument i Nacionalnu klasu. Da li ste u samoj firmi svesni sopstvene važnosti? Naime, nije u pitanju samo posao u izvornom smislu, već i blagotvorna promocija ugostiteljstva kao gotovog proizvoda, sistemski složenog.
U pravu ste. Ugostiteljstvo je finalni proizvod koji u sebi sadrži proizvodnju, trgovinu, marketing… Stari lanci (Višnjica, Tri grozda…) su bili dobri, ali ih je pojelo vreme. Svi objekti upokojenih lanaca su imali svog upravnika, individualni pristup, posebnu politiku i nije bilo neke konkretne, centralne strategije. Meni je baš odlazak i rad napolju, konkretno u Rusiji, prvo kroz pomenuti Porto Malteze, a kasnije i Monument, značajno pomogao u shvatanju potrebe za standardizacijom.
Hiljade stranica materijala sa procedurama, od grafičkih detalja, enterijerskih i tehnoloških elemenata, servisa, ma svega… Monument sazidan na tim postulatima se upravo iz tih razloga uspešno razvija i raste.
U ovom trenutku možemo da otvorimo hiljade restorana pošto se držimo svojih standarda, koji se unapređuju i doteruju, ali je koncept gotovo granitnog karaktera. Vladimir Gajić je mozak koji je sa timom osmislio sve to i stvorio uslove za rad. Izuzetno temeljan čovek, koji je potpuno posvećen ovom poslu.
CEO RAZGOVOR SA ZDRAVKOM JERKIĆEM ČITAJTE U MAGAZINU KARAKTER, KOJI JE NA KIOSCIMA