Krenuo je kao stolar iz malene radionice iz sela Kraljevci kod Rume, a danas je osnivač i direktor renomiranog preduzeća “Boreal”, koje izvozi nameštaj po meri širom sveta. Sa Petrom Borovićem nastavljamo seriju razgovora sa uspešnim ljudima iz unutrašnjosti Srbije
Piše Višnja Kovačević
Kako je “Boreal” doveo svet u Srem? I zašto posle njega Srem više nije isti?
U stvari, ja sam svet samo vratio ovde. Srem i Vojvodina imaju vrlo dugu tradiciju zanatstva, još od vremena naseljavanja tzv. Podunavskih Nemaca. Od tada smo postali deo sveta kroz ekonomiju i kulturu koja je bujala. Na neki način, smatramo se „pelcerom“ tih vremena.
Poenta je u konstantnom učenju i nadogradnji. Potrebna su odricanja i insistiranje na kvalitetu. Poverenje se teško stiče i lako gubi
Sve je, kako kažete, počelo 1998. godine kada ste osnovali malu stolarsku radionicu na porodičnom placu u Kraljevcima i doslovce sa svojih deset prstiju krenuli da gradite vaše “carstvo od drveta”. U čemu je tajna uspeha i šta biste posavetovali zanatlijama, ali i svim mladim proizvođačima na početku svog puta?
Poenta je u konstantnom učenju i nadogradnji. Potrebna su odricanja i insistiranje na kvalitetu. Poverenje je proces koji se teško stiče i lako gubi.
Koliko je bilo teško da iz provincije zagospodarite tržištem prestiža?
Glavna deviza „radi lokalno, misli globalno“ uradila je svoje. Gde god živeli, ako se ne krećete, mislite da sve znate. Ukoliko spoznate koliko malo znate, veće su šanse da naučite više.
Verujem da bih tamo negde živeo dobro od svog rada, ali ekonomija je već postavljena, firme pozicionirane i mogućnost da napraviš nešto svoje je daleko manja
Mislite li da biste bili još uspešniji u zanatu, koji ste definitivno pretvorili u umetnost, da ste se otisnuli u inostranstvo? Ili upravo bez sremskog “pečata” to ne bi bilo to?
To je pitanje koje je verovatno prošlo kroz glavu svakom od nas. Verujem da bih tamo negde živeo dobro od svog rada, ali ekonomija je već postavljena, firme pozicionirane i mogućnost da napraviš nešto svoje je daleko manja. Prosto, postaješ šraf u sistemu. Ovo je daleko drugačije i izazovnije. Kroz tranziciju, stvarati ime koje će, na neki način, oplemeniti celo društvo je misija koja me ispunjava. Srem kao zanatski kraj je nezaobilazan, a i baš tu pored nas rastu naše najbolje šume čuvenog hrasta lužnjaka.
Kada se profesionalno bavite kvalitetnim stvarima osetite poštovanje onih sa kojima sarađujete. To su ljudi iz svih krajeva sveta. Zašto menjati adresu koju svi rado posećuju?!
Imaju li ljudi u provinciji dovoljno sluha za ono što Boreal predstavlja?
I na tome treba raditi. Svi smo živeli u nekakvom socijalizmu iz kog je reč „privatnik“ nekako štrčala, posebno u provinciji. Ali, svi znamo da se svet ne menja sam od sebe. Uvek su tu pojedinci koji „guraju“. Eto, to moje „guranje“ osećam kroz poštovanje ljudi prema sopstvenom radu. Pokušavamo da budemo društveno odgovorni. Nedavno smo uspeli da obezbedimo eksponat za naš Zavičajni muzej u Rumi – čamac tipa Monoksil, kojim su naši preci prelazili reke u doseljavanju sa severa Evrope.
Koliko u vašim predmetima ima i obrisa Dalmacije, iz koje ste potekli?
Jadransko i Panonsko more, zar to nije isto?! Sigurno je da rano odrastanje utiče na mentalni sklop, ali sam ceo profesionalni život ovde, u Sremu, i njemu sam zahvalan na tome što imam danas.
