Život oblikuje prijateljstva na različite načine, ali pravi prijatelji će uvek razumeti i oprostiti, radovati se i deliti dobro i loše. Srećna sam da imam baš takve prijatelje i zahvalna sam im na podršci koju mi pružaju, čineći da uvek dajem više i bolje
MIRA PETROVIĆ, direktorka JP „Pošta Srbije“, govori za KARAKTER
Porodica
Ljubav, bliskost, poverenje i podršku dobila sam u kući mojih roditelja. Suprug i ja smo napravili za našu porodicu isti takav okvir, koji danas nadograđuju naše tri kćerke, stasale u obrazovane, svestrane i samosvesne devojke. Porodica je snaga koja nas smisleno, odlučno i odvažno vodi kroz život.
Životni pravac
Uvek sam težila da sve što radim – radim gledajući unapred – da unosim suštinske promene koje će imati svoju dozu pozitivnog uticaja na sredinu u kojoj živim. Moja magistrala i moja životna vertikala na tom putu, često i na moju štetu, su upornost i doslednost, pre svega. Majka, valjda svesna toga na koji način joj je dete odabralo da se nosi sa izazovima, ohrabrivala me je rečima – dobro, ako misliš da si u pravu radi tako, pa i da čitav grad priča da je pogrešno, ja ću znati da radiš pravu stvar. Mnogo mi je značilo to poverenje roditelja, koje baš nikada nisam dovela u pitanje, a o snazi koju nam daje potpuno preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke učim i svoje ćerke.
Prijatelji i neprijatelji
Pored porodice, prijateljstva su mera suštinskog životnog uspeha. Život ih oblikuje na različite načine, ali pravi prijatelji će uvek razumeti i oprostiti, radovati se i deliti dobro i loše. Srećna sam da imam baš takve prijatelje i zahvalna sam im na podršci koju mi pružaju, čineći da uvek dajem više i bolje. I u privatnom i u poslovnom životu. Duboko verujem da čineći dobro drugima oplemenjujemo sebe. Tako se odnosim i prema prijateljima i prema protivnicima koje svaka osoba na javnoj funkciji – prirodno – ima. Za neprijatelje, uzvratiti na zlo dobrim je najveća kazna.
Snaga i bogatstvo jednog društva, pri tom ne mislim isključivo na materijalno, meri se odnosom koje ono ima prema sugrađanima u “trećem dobu”. U platform PUPS- a sam prepoznala prostor za unapređenje u tom segmentu, imajući u vidu devastirane vrednosti nastale pod teškim bremenom devedesetih
Politika
Kada kroz posao i razne životne situacije steknete iskustvo, a uz porodicu i prijatelje – mudrost, dođe trenutak kada poželite da svoju energiju i znanja upotrebite na korist drugih. Porodične vrednosti i lični senzibilitet čine me osetljivom upravo prema najranjivijoj populaciji – starima. Snaga i bogatstvo jednog društva, pritom ne mislim isključivo na materijalno, meri se odnosom koje ono ima prema sugrađanima u “trećem dobu”.
U platformi PUPS-a sam prepoznala prostor za unapređenje u tom segmentu, imajući u vidu devastirane vrednosti nastale pod teškim bremenom devedesetih. Zahvalna sam na prilici da budem angažovana u socijalnim projektima na nivou grada i države, kojima je pozicija vremešnih građana unapređena delovanjem partije čiji sam deo.
Zahvaljujući naporima 15.000 zaposlenih, rastom obima i kvaliteta usluga, iz dana u dan rušimo predrasude o tromosti velikih sistema i potvrđujemo ispravnost naše misije stalnog razvoja
Pošta
Država je tamo gde su joj veze sa građanima, a u Srbiji postoje zabačena mesta u kojima su poštari jedini predstavnici države koji u njih redovno zalaze noseći poštu i neretko pomažući meštanima na različite načine. Priroda poštanskog poziva i tradicija Pošte Srbije, duga 180 godina, uticale su na to da Pošta bude utkana u svakodnevni život svih generacija u svakom delu zemlje, što je čini stubom komunikacije našeg društva. Kad rukovodite takvim sistemom, morate da date sve od sebe.
Odgovornost koju mi je imenovanjem dala Vlada Srbije svesno sam preuzela i sa timom sjajnih saradnika, vrhunskih stručnjaka, nastavila ono što je moj prethodnik započeo – ulaganje u infrastrukturu, proširenje kapaciteta i automatizaciju preradnog procesa i poboljšanje uslova rada. Zahvaljujući naporima 15.000 zaposlenih, rastom obima i kvaliteta usluga, iz dana u dan rušimo predrasude o tromosti velikih sistema i potvrđujemo ispravnost naše misije stalnog razvoja.
Ravnopravnost
Pošta je prva državna institucija u istoriji Srbije koja je zaposlila žene, a danas je verovatno i jedini veliki sistem u čijem menadžmentu one prednjače. Mi smo u praksi time primenili ono čemu teži društvo u celini – rodnoj ravnopravnosti i ravnopravnoj participaciji žena u svim sferama društvenog, privrednog, javnog i političkog života.
Svesna sam da to što ja ne osećam neravnopravnost i što sistem koji vodim daje zasluženo mesto ženama, nije pravilo našeg društva. Verujem, međutim, da u osvajanju suštinske nezavisnosti ženi neće stati na put ni sistem, ni vlast. Nije li, ipak, prvi korak i zadatak svih društvenih aktera da obezbede ekonomsku stabilnost društva, obrazovanje i jednake šanse za sve? Taj proces koji smo nezaustavljivo pokrenuli traži vreme, mada, rezultati se već vide. Pošta Srbije daje svoj doprinos pomažući projekat “Žene žive i na selu” i ja lično veliku pažnju posvećujem tom specifičnom pitanju.
S druge strane, više me brinu nasilje u društvu i promocija agresivnih sadržaja, posebno u okolnostima loših statistika koje se odnose na osetljive grupe – žene i decu. To je ključno pitanje za rešavanje u kontekstu socijalnih politika, iskorenjivanja siromaštva i unapređenja obrazovanja. Kada se ti okviri osnaže, verujem da ćemo dodatno osnažiti i žene.
Kritike
Važno je od koga kritika dolazi. Ako je konstruktivna i na mestu, kao zrela osoba dužni ste da preispitate okolnosti i ponašanje, posebno ako se odnosi na odluke koje se tiču drugih ljudi. Kao odgovoran nosilac javne funkcije nemam pravo da kritiku iz segmenta mojih zaduženja doživim drugačije nego kao obavezu da na nju odgovorim.
S druge strane, optužbe, uvrede i neistine koje iznose, danas po pravilu neimenovani izvori, nisu tema kojom treba da se okupirate više od angažovanja advokata kada je na meti vaš lični i profesionalni integritet. Drugačije postupanje je gubljenje vremena u situaciji kada svako ima pravo da javno iznese, objavi, osudi, presudi i zaključi kao istinito – šta god hoće, i da niko u tom procesu ne snosi nikakvu odgovornost. To je, nažalost, postala nova normalnost koja bespovratno zagađuje javni prostor i pravi “buku” od koje ne čujemo suštinske teme.
Ekologija
U mojoj porodici plastične kese su “proterane” već deceniju. Briga o životnoj sredini je naš način života i dugoročno opredeljenje proizašlo iz osećaja dužnosti da svet u kome živimo sačuvamo za buduće generacije. To posebno dolazi do izražaja kada ste na čelu tako značajnog sistema kao što je Pošta Srbije i tu vrstu odgovornosti sam smatrala da treba da uvedem u poslovnu praksu.
Pošta je jedno od retkih preduzeća koje je u svoj vozni park uvelo vozila na električni pogon. Proces je dugo trajao, trebalo je mnogo snage, upornosti i argumenata da ubedimo skeptike, ali smo uspeli – od letos takvim automobilima pošta stiže do korisnika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, čime direktno utičemo na smanjenje zagađenja i buke, istovremeno smanjujući troškove poslovanja.
Razmišljamo i o projektima za postavljanje solarnih panela na zgrade pošta i takozvanih zelenih fasada – ozelenjavanja fasada i krovova naših objekata biljkama, u cilju doprinosa čistijem vazduhu, smanjenju posledica rastućeg zagađenja i stvaranja održivih izvora jeftinije energije za sopstvene potrebe. S obzirom na uspeh uvođenja dostavnih vozila na elektropogon i uštede koje kao firma time ostvarujemo, verujem da će put do realizacije novih ekoloških projekata biti sa manje prepreka.
Uspeh i neuspeh
Sasvim je ljudski da se uspesima dičimo a da o neuspesima, uglavnom, ćutimo i izvlačimo pouke. Kažu – nije život što i poljem proći, ali treba ga prigrliti, jer nas i uspesi i neuspesi osnažuju da idemo dalje i neretko bolje. Rekla bih da i meru uspeha i meru neuspeha određuje sistem vrednosti društva. Čini se, međutim, da na tom sistemu vrednosti treba još mnogo da radimo, jer on često ignoriše istinu, favorizujući dominantne interese.
Kako smo ove godine više vremena provodili u kućama, tako sam i ja okupirana uređenjem doma, toliko da ne stižem da pročitam novu knjigu uvaženog sudije Majića, a čitanje je jedna od mojih pasija
Slobodno vreme
Kako smo ove godine više vremena provodili u kućama, tako sam i ja okupirana uređenjem doma, toliko da ne stižem da pročitam novu knjigu uvaženog sudije Majića, a čitanje je jedna od mojih pasija.
Tri ćerke smatram svojim najvećim blagoslovom i najvećom srećom u životu. Ono što me je u životu najviše zabolelo, jeste smrt moje majke, ona je bila moja najveća podrška i stožer porodice
Najsrećniji/najteži trenutak
Nemam jedan, već tri najsrećnija trenutka u životu, a to su, bez razmišljanja, rođenja mojih kćeri. Njih smatram svojim najvećim blagoslovom i najvećom srećom u životu.
Ono što me je u životu najviše zabolelo, jeste smrt moje majke. Ona je bila moja najveća podrška i stožer porodice, koja je u sve nas utkala prave životne vrednosti i krepila nas neizmernom ljubavlju i pažnjom. Uspomena na nju ostaće večni izvor moje snage.
Oni koji me zaista poznaju, često mi prebacuju sklonost ka praštanju i ignorisanju neoprostovog i očigledno lošeg, naročito kada je to usmereno ka meni lično
Životna deviza
Postoji jedna misao koju mnogi pripisuju Albertu Ajnštajnu, iako ne postoje potvrde iz istorijskih izvora da je baš on to i rekao. Glasi ovako: slabi ljudi se svete, jaki praštaju, a inteligentni ignorišu. Oni koji me zaista poznaju, često mi prebacuju sklonost ka praštanju i ignorisanju neoprostivog i očigledno lošeg, naročito kada je to usmereno ka meni lično. Ali, i uz sav racio, koji nekada govori da bi možda bolje bilo reagovati drugačije, zaista smatram da je život suviše vredan da bismo čak i delić vremena koje nam je dato trošili na zlonamerne insinuacije i loše ljude.