Nove generacije šalju poruku kompanijama da će kupovati njihove proizvode ili ulagati u njihove biznise jedino ukoliko su posvećeni rešavanju socijalnih, ekonomskih i ekoloških problema
MAŠA BABIĆ, CSR developer i osnivač Consaltinga M, piše za KARAKTER
Prema istraživanju Njuzvika o društvenoj odgovornosti koje je rađeno u ovoj godini u Americi, pojedinci (77%), ali i investitori (73%) šalju nedvosmislenu poruku kompanijama da će kupovati njihove proizvode ili ulagati u njihove biznise jedino ukoliko su posvećeni rešavanju socijalnih, ekonomskih i ekoloških problema.
Svedoci smo recimo redova ispred prodavnica u Nordijskim zemljama u kojima se prodaje prirodan šampon bez ambalaže. Ljudi strpljivo čekaju sa svojom ambalažom da bi kupili šampon koji je i tri puta skuplji od “već upakovanih”. Zatim imamo bojkot restorana koji nisu prešli sa plastičnih na papirne slamčice, ili svih onih koji nisu pokazali humano lice tokom korone.
Proizvođači hrane i te kako vode računa kako se uzgajaju proizvodi koje oni kasnije prerađuju, ceo lanac mora biti odgovoran, jer to, nove generacije, njihovi konzumenti – zahtevaju. U suprotnom će ih kazniti, tihim ili javnim protestom, viralom na mrežama. Oni, jednostavno, diktiraju trendove i posmatraju kako se kompanije ophode prema okolini, svojim najbližim partnerima, saradnicima, komšijama, klijentima…
Kompanije žele da pokriju sve aspekte odjednom – životna sredina, socijalni segment, dobro upravljanje i da sve to postane održivo. To je nemoguće. Recept je jedno po jedno
SRBIJA I SVET
Gde je Srbija u odnosu na svetske trendove kada je reč o društvenoj odgovornosti – pitanje je od milion dolara. Ovim se bavim intenzivno više od deset godina iz pozicije NGO sektora, a sada iz agencije Consulting M, koja pomaže kompanijama da unaprede svoju društvenu odgovornost. Postoje napori kolega koji su ovu temu stavili u fokus poslednjih godina, ali ima puno prostora za unapređenje. Suočavamo se sa činjenicom da pojedine multinacionalne kompanije imaju snažan CSR svuda gde posluju, osim u Istočnoj Evropi. To znači da potrošači na ovim prostorima još uvek ne cene dovoljno tu vrstu aktivnosti, iako su ove zemlje idealan poligon za društveno odgovorne kampanje. Pored ovog problema, javlja se još jedan, a to je: odakle početi? Kompanije žele da pokriju sve aspekte odjednom – životna sredina, socijalni segment, dobro upravljanje i da sve to postane održivo. To je nemoguće. Recept je jedno po jedno. Citirala bih En Grifit iz Američkog institute, koji se bavi reputacijom kompanija: “Kompanije su odlučile da odaberu jednu stvar koja je važna, umesto da pokušavaju da se bave svim stvarima, a to je izazvalo porast rezultata korporativne odgovornosti u 2019. godini”
KRIZNE POSLEDICE
Ova kriza je definitivno pokazala kompanijama da moraju da kreiraju kulturu odgovornosti, da pokrenu transformaciju iznutra i da će ključnu ulogu u tom procesu imati upravo stručnjaci za društvenu odgovornost, te da će CSR sektor biti njihov stožer tokom krize.
U jeku korone, kolege su se šalile da virus ima sjajan PR, ja sam pomislila da važi isto i za CSR kroz slogan #buditeodgovorni. Kriza je pokazala da su se “transformisane” kompanije, koje već gaje kulturu društvene odgovornosti, brže adaptirale, jer je to kod njih već uslovni refleks. Oni su se brzo snašli u novim okolnostima i uspeli da se organizuju i pomognu najugroženijima.
Društvena odgovornost nije pitanje volje, nego opstanka
DILEMA JAVNOSTI
Često se vodi polemika da li bi CSR trebalo da bude dostupan javnosti. Društvena odgovornost kompanije treba da bude javna, medijski pokrivena i ima dobar PR, jer se tiče šire populacije, a još važnije podiže svest i podstiče i druge da se aktiviraju i uključe.
