Lista od 59 odobrenih projekata Fonda za nauku Republike Srbije za nas je bila potvrda da naše istraživanje ima potencijal da doprinese razvoju nauke, posledično i privrede naše zemlje, ali istovremeno i veliku odgovornost da na najbolji način iskoristimo priliku koja nam je ukazana
JOVANA GRAHOVAC, profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, priča za KARAKTER
Piše Gorčin Tadić
Kada je svojevremeno dobila prestižnu nagradu Dr Zoran Đinđić za najboljeg mladog istraživača – konstatovala je da je uspeh i pametno odabrati ljude s kojima možeš da sarađuješ i neguješ odnose. Profesorka Tehnološkog fakuleta u Novom Sadu Jovana Grahovac ponovo je, očigledno, izabrala sjajan tim, koji je dobio značajan projekat na konkursu Fonda za nauku. Ovo je samo povod, ali ne i jedini razlog, zašto je Jovana sagovornica magazina Karakter.
Nauka
Osnivanjem Fonda za nauku Republike Srbije, najavljena je promena u načinu finansiranja nauke u našoj zemlji. Prvi poziv Fonda raspisan je pre nešto više od godinu dana i bio je namenjen izvrsnim projektima mladih istraživača – mladih po iskustvu u prijavama i rukovođenju projektima, a ne isključivo po godinama, kako su to neki razumeli. Na poziv se odazvalo 585 timova, mahom sastavljenih od ljudi koji su bili na početku karijera kada je pre deceniju počeo poslednji ciklus nacionalnih projekata. Sa radošću zbog ukazane prilike, sa dozom straha zbog manjka iskustva, a pre svega sa ogromnim entuzijazmom, moj tim i ja smo ušli u ovu trku. Imali smo ideju u koju smo iskreno verovali. Prošli smo prvi krug u kojem su nas ocenjivali međunarodni recenzenti, a u drugom krugu sam ja kao rukovodilac prezentovala naš projekat pred međunarodnim naučnim odborom i odgovarala na njihova pitanja. Lista od 59 odobrenih projekata za nas je bila potvrda da naše istraživanje ima potencijal da doprinese razvoju nauke, posledično i privrede naše zemlje, ali istovremeno i veliku odgovornost da na najbolji način iskoristimo priliku koja nam je ukazana.
Cilj BioSolAfla projekta je razvoj biološkog preparata, čija bi primena omogućila plаsmаn zdrаvstvеnо bеzbеdnog kukuruza nа tržištе, kојi može da оstvаri višu cеnu, kао i vеći izvоzni pоtеnciјаl
BioSolAfla
Predlog BioSolAfla projekta je proizašao iz želje da doprinesemo bezbednosti hrane. Kontaminacija mleka aflatoksinom je izazvala velike probleme 2013. godine, usled čega je naša zemlja pretrpela značajne ekonomske gubitke. Ono što predstavlja još veći rizik je uticaj aflatoksina na zdravlje ljudi, budući da je kancerogen. Problem počinje na polju kukuruza gde toksigene gljive produkuju ove toksine. Zato upravo na polju moramo i da delujemo kako bismo sprečili čitav lanac kontaminacije. Uobičajeno je da se u ove svrhe koriste hemijski pesticidi, koji predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Cilj BioSolAfla projekta je razvoj biološkog preparata, čija bi primena omogućila plаsmаn zdrаvstvеnо bеzbеdnog kukuruza nа tržištе, kојi može da оstvаri višu cеnu, kао i vеći izvоzni pоtеnciјаl. Uporedo sa preparatom razvijaćemo i biotehnološki postupak njegove proizvodnje. Naš cilj je da odemo korak dalje u odnosu na slična istraživanja i da definišemo isplativ način proizvodnje spreman za primenu na industrijskom nivou. Takođe, izvršićemo i analizu i predviđanje kretanja tržišta bioloških preparata za zaštitu bilja u našoj zemlji i proceniti isplativost proizvodnje zasnovane na razvijenoj tehnologiji. Nosilac projekta je Tehnološki fakultet u Novom Sadu sa kojeg smo Vanja Vlajkov, istraživač saradnik i ja kao biotehnolozi uključeni u njegovu realizaciju. Pored nas, učesnici projekta su i kolege sa Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Mila Grahovac i doc. dr Dragana Budakov kao fitopatolozi, te prof. dr Dragan Milić i asistent Tihomir Novaković kao agroekonomisti. Ono što nas je povezalo u tim je zajednička želja da rezultate istraživanja približimo primeni u praksi.
Moja najveća profesionalna želja je da bioprocesna rešenja zažive u privredi naše zemlje i doprinesu njenom razvoju
Želja
Moja najveća profesionalna želja je da bioprocesna rešenja, koja naša grupa sa biohemijskog inženjerstva razvija na Tehnološkom fakultetu, zažive u privredi naše zemlje i doprinesu njenom razvoju. Njihova komercijalizacija bi značila i kreiranje novih radnih mesta za studente Biotehnologije.
Izazovi
Profesor sam na predmetima završnih godina osnovnih studija, na master i na doktorskim studijama Biotehnologije. To mi omogućava da sa studentima radim na savladavanju različitih izazova razvoja biotehnoloških rešenja, koje je neophodno sagledati osim sa inženjerskog i sa ekološkog, socio-ekonomskog, političkog i pravnog aspekta kako bi se prilagodila realnom privrednom okruženju.
Privreda
Nekada su akademska zajednica i privreda imale intenzivnu saradnju. Moja generacija taj period slabo pamti, jer je tokom kriznih godina ta saradnja zamrla. U poslednje vreme se ti kontakti obnavljaju i verujem da naša naučna zajednica ima potencijal da uz podršku Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost ponovo stekne poverenje privrede kakvo je nekad postojalo.
Kao najveće priznanje za svoj rad doživljavam uspehe svojih studenata
Priznanja
Nagrade “Dr Zoran Đinđić” za najboljeg mladog istraživača i Loreal-Unesko nacionalna nagrada “Za žene u nauci” su obeležile moju karijeru i predstavljale snažan zamajac za dalji rad. Ipak, kao najveće priznanje za svoj rad doživljavam uspehe svojih studenata. Doktorske disertacije, čiji sam bila mentor su zbog značaja za privredu do sada nagrađivane od strane Privredne komore Srbije, kao i od Evropske komisije, koja je našem timu dodelila podršku za približavanje razvijene tehnologije tržišnom plasmanu. Takođe, dve doktorantkinje iz našeg tima su razvile poslovnu ideju na osnovu rezultata naučnoistraživačkog rada i osnovale start-up kompaniju iz oblasti biotehnologije. To su stvari koje me izuzetno raduju, motivišu i povrđuju da smo na dobrom putu.
U našoj zemlji u nauci je više žena i rekla bih da raste i broj rukovodećih pozicija koje zauzimaju.To je ohrabrujuće, ali s druge strane planiranje realizacije višegodišnjih projekata u periodu kada žena želi da se ostvari i kao majka, ume da bude izuzetno stresno
Žene u nauci
Zapitala sam se da li je diskriminacija pitati samo žene kako usklađuju privatni i poslovni život kada su mediji pisali o uvređenosti jedne holivudske dive zbog tog pitanja. Na nekom filozofskom nivou verujem da jeste, ali realno sve mi “obične” žene na dnevnom nivou balansiramo između brojnih uloga i to nije lako. U našoj zemlji u nauci je više žena i rekla bih da raste i broj rukovodećih pozicija koje zauzimaju.To je ohrabrujuće, ali s druge strane planiranje realizacije višegodišnjih projekata u periodu kada žena želi da se ostvari i kao majka, ume da bude izuzetno stresno. Slažem se da svako bira svoje prioritete, ali ti izbori nisu laki i zato ženama treba pružiti više podrške.
Ako bi se karakter mogao definisati kao inženjerski, onda bih definitivno bila taj tip. Isto bi zaključio svako ko bi leti bacio pogled na moju terasu
Interesovanja
Ako bi se karakter mogao definisati kao inženjerski, onda bih definitivno bila taj tip. Isto bi zaključio svako ko bi leti bacio pogled na moju terasu punu tegli i flaša u kojima se smenjuju fermentacije i ekstrakcije raznog voća i bilja. Od svega što je ovaj hobi iznedrio, za sada je među mojim prijateljima liker od malina apsolutni favorit. Nikada me nije privlačilo gajenje ukrasnog cveća u saksijama, ali zato maštam o bašti sa povrćem i začinskim biljem. Volim da eksperimentišem u kuhinji i uz čašu dobrog vina vodim filozofske razgovore sa suprugom i prijateljima.
Ne volim da kažem da suprug i ja delimo obaveze, jer asociraju na moranje – nema tu moranja, to su sve naši izbori i želje
Deca su čarobnjaci koji sa lakoćom rasteruju sve crne oblake
Porodica
Najvažniju ulogu su mi svojim rođenjem dodelili sinovi Lazar i Vladan pre šest godina i ćerka Katarina pre tri godine. Deca su čarobnjaci koji sa lakoćom rasteruju sve crne oblake. Ne volim da kažem da suprug i ja delimo obaveze, jer asociraju na moranje – nema tu moranja, to su sve naši izbori i želje. On razume moju ljubav prema poslu i iskreno se raduje mojim uspesima, to je moj vetar u leđa. U teškim momentima, kada ponestane svih drugih argumenata, mama me hrabri svojim “nepogrešivim” osećajem da će biti sve OK. Ne bude uvek kako sam želela, ali se posle ipak nekako ispostavi da je bila u pravu. A tata je uvek tu da pomogne za sve praktične stvari.