Od mnogo faktora zavisi naš biološki i psihološki razvoj, u kakvu ćemo se ličnost razviti, kakvi će nam biti temperament i karakter i kako će oni uticati na naš život
Za KARAKTER piše Aleksandra Bubera, spec. psihijatrije, sertifikovani transakcioni analitičar (CTA) i redovni edukator i supervizor transakcione analize (TSTA)
Strukturalno, ličnost se sastoji od temperamenta, karaktera i inteligencije. Temperament odslikava biološki, a karakter socijalni i kulturni doprinos, dok inteligencija impregnira konstitucionalne i socijalne faktore i modifikuje ukupne funkcije ličnosti. Bazične funkcije ličnosti su da oseća, misli i shvata i da to ugradi u svrsishodno ponašanje.
Karakter po svojoj definiciji nije rodna kategorija, tako da ne možemo govoriti o razlikama između muškog i ženskog
Ako karakter posmatramo kao kompleksnu komponentu ličnosti, onda će on ocrtavati naše osnovne karakteristike u smislu obrazaca koji čine skup emocija, kognitivnog sklopa i ponašanja. I zbog toga govorimo o karakternim crtama, koje su osnove za ono što zovemo tipovi ličnosti.
Ako ste sumnjičavi, imaćete odlične predispozicije za zanimanja gde je ovo dobrodošla crta ‒ tužilac, sudija, advokat, detektiv
Kada znamo kakav tip ličnosti neka osoba ima, a ako uz to znamo i na kom nivou organizacije ličnosti ona funkcioniše, onda možemo sa velikom verovatnoćom proceniti kakav obrazac mišljenja, osećanja i ponašanja ta osoba poseduje, kao i način reagovanja u određenim situacijama.
DOMINANTNI KARAKTERI
U velikoj većini civilizovanih društava, pa i našem, uglavnom dominiraju osobe sa narcističnim i antisocijalnim karakteristikama, jer su ta dva sklopa orijentisana na zadovoljavanje svojih potreba, a sa manjkom, pa čak ponekad i potpunim nedostatkom empatije za druge. Stepen neempatičnosti će zavisiti od nivoa zrelosti ličnosti. Razlika između njih je u tome, što u prvom slučaju ne postoji namera da se drugi ošteti ‒ sem u slučaju malignog narcizma koji zapravo ima vrlo malo razlike sa antisocijalnim crtama ‒ već šteta nastaje kolateralno.
Karakter je jedan od najbitnijih „sastojaka“ kada govorimo i o ostvarivanju ciljeva, kao i uopšte o načinu funkcionisanja ličnosti
Dok kod drugog slučaja šteta se nanosi „po principu zakona jačega“, odnosno, ako se neko proceni kao slabiji, on će biti pregažen i posmatran kao prepreka ostvarivanju cilja za koji se sredstva ne biraju. Pored nedostatka empatije, u oba slučaja je prisutna, nekada svesno, a nekada nesvesno izražena sposobnost manipulacije drugima.
Mada najčešće u korenu svega ovoga stoji duboki osećaj nesigurnosti, praznine, pa i ugroženosti, od kojih se ovakve osobe brane svim napred navedenim načinima. Nažalost, ovakve, u osnovi predatorske crte ličnosti, sve se više neguju i uzdižu kao vrline, pogotovo u poslovnom i političkom okruženju. Na sreću, još postoje društva koja gaje i neguju drugačiji sistem vrednosti i od njih je moguće učiti.
Svi ostali karakteri su takođe prisutni i manje-više statistički pravilno raspoređeni, ali osobe sa gore navedenim karakternim crtama često zauzimaju dominantne pozicije moći u društvu.
PROFESIJE I CILJEVI
Karakter je jedan od najbitnijih „sastojaka“ kada govorimo i o ostvarivanju ciljeva, kao i uopšte o načinu funkcionisanja ličnosti. Zato što od toga kakve su nam karakterne crte zavisi u kojim oblastima ćemo biti dobri, a šta će nam biti „slabosti“. Na primer, ako ste sumnjičavi, imaćete odlične predispozicije za zanimanja gde je ovo dobrodošla crta – tužilac, sudija, advokat, detektiv…
Ukoliko ste perfekcionista, bićete dobri za poslove kontrolisanja, iako ćete, verovatno, za samu izvedbu trošiti previše vremena i biti neefikasni. Ukoliko imate teatralne crte ličnosti, bićete odlični za sva zanimanja koja podrazumevaju nastupanje. Sa pasivno-agresivnim crtama, verovatno ćete imati veoma specifičan smisao za humor i biti sjajni u poslovima gde je to neophodno.
Druga najvažnija stvar je nivo zrelosti na kome funkcioniše ličnost. Veoma nezrela ličnost koja je sumnjičava, biće sumnjičava do sumanutosti i stoga nesposobna za funkcionisanje i saradnju sa drugim ljudima, za razliku od zrele ličnosti koja je sumnjičava i koja tu sumnjičavost može da usmeri tamo gde je ona zaista neophodna i da dobro sarađuje sa drugima.
Za razliku od temperamenta, na razvoj karaktera mnogo više utiču faktori okoline, ličnog iskustva, učenja
USPEH I MOĆ
U idealnom slučaju, uspešna osoba je zrela, integrisana ličnost, a to znači da je „pokupila“ sve pozitivne osobine svih tipova ličnosti u meri koja joj omogućava balansirano funkcionisanje, a da je negativne sublimirala u korisnu formu. Idealan slučaj u praksi ne postoji.
U praksi, ljudi različitih karaktera mogu biti uspešni i to zavisi prvenstveno od toga šta je u nekom trenutku u određenom društvu ono što se preferira i nagrađuje.
Generalno gledano, kroz istoriju zapadnih civilizacija uspešnost se nažalost većinom merila u odnosu na moć i materijalno bogatstvo, a manje u odnosu na kreativni i inovativni doprinos društvu. U savremenim zapadnim društvima uglavnom je i dalje tako. A takvim merilima mereno, najuspešniji će biti oni koji se bespoštedno bore za moć, novac, materijalno i slavu, dakle, antisocijalni i narcistični.
UTICAJ POLA
Karakter po svojoj definiciji nije rodna i polna kategorija, tako da ne možemo govoriti o razlikama između muškog i ženskog karaktera. Ali možemo govoriti o tome da se muška i ženska deca od početka vaspitavaju drugačije i često im se pripisuju različita prava, emocije i osobine. Temeljna naučna istraživanja su jasno pokazala da su razlike između muškaraca i žena gotovo zanemarljive statistički gledano, ako poredimo prosečne muškarce i prosečne žene. Najveće razlike se dobijaju u motoričkim veštinama, a najmanje u domenima ličnosti, inteligencije i slično.
Ovo je i logično, jer je fizička konstitucija žena i muškaraca pod uticajem genetske predispozicije ‒ da krenemo samo od razlike u DNK materijalu uslovljene razlikom u polnom hromozomu, koja dalje uslovljava različit razvoj i karakteristike muškog i ženskog organizma. Ali kada dođemo do mozga, razlike su zanemarljive, što je postalo i laicima jasno nakon što decenijama unazad žene imaju mnogo ravnopravniji položaj u svetu školovanja, nauke, zaposlenja…
TIPOVI I CRTE
Karakter odgovara procesima simbolizacije i apstraktnog mišljenja, zasnovanog na konceptualnom učenju. Za razliku od temperamenta, na njegov razvoj mnogo više utiču faktori okoline, ličnog iskustva, učenja i slično. Tri glavne crte karaktera su samodirektivni, kooperativni i samoprevazilazeći. Kada su potpuno razvijene, odraz su zrele ličnosti. One su adaptivne, ali ako su slabo izražene, ne nose prednosti, jer je mnogo veći broj situacija kada je potrebno da su sasvim izražene.
U smislu tipologije ličnosti u kliničkom miljeu razlikujemo ‒ opsesivne, paranoidne, histrionične, šizoidne, pasivno-agresivne, narcistične i antisocijalne crte ličnosti.
(Budikarakter.rs)