Ako je strategija toliko bitna, zašto ne izdvajamo vreme za nju?

Skoro svaki lider želi da izdvoji više vremena za strateško razmišljanje. U jednom istraživanju u kojem je učestvovalo 10.000 seniorskih lidera, 97% njih je izjavilo da je strateško ponašanje najvažnije za uspeh njihove organizacije.

Ipak u drugoj studiji, 96% od ukupnog broja anketiranih lidera reklo je da im je nedostajalo vremena za strateško razmišljanje. Naravno, svi smo opterećeni sastancima i preplavljeni mejlovima (u proseku 126 mejla dnevno, prema analizi The Radicati Group.)

Međutim, lideri bi verovatno mogli da preduzmu bar neke korake da bi dali prioritet onome što tvrde da je najznačajnije. Šta bi moglo da objasni tako veliku neusklađenost između njihovih zadatih ciljeva i njihovih postupaka?

Jedno od pitanja su podsticaji koje kompanije – često nesvesno – postavljaju. Čak i za seniorske profesionalce, često postoji kulturni pritisak da se radi duže, a koji prema istraživačima služi kao pokazatelj i lojalnosti i produktivnosti u savremenoj ekonomiji. Istraživanje je pokazalo da zaposleni koji rade više od 50 sati nedeljno zarađuju 6% premije više u odnosu na njihove kolege koje rade normalno radno vreme.

Vezanost za radni sto može vam pomoći da pošaljete više mejlova, ali to nije najbolji recept za inovativno strateško razmišljanje. U stvari, istraživanje otkriva da se produktivnost smanjuje za one koji rade više od 50 sati nedeljno. Ono što izgleda da zaista osnažuje kreativno razmišljanje, prema studiji Univerziteta Stenford, jesu aktivnosti poput kraće šetnje, naročito napolju. Ali takvo ponašanje može biti kažnjeno u korporativnom okruženju koje nagrađuje boravak na radnom mestu.

Još jedna prepreka strateškom razmišljanju može biti interna. Barem u Sjedinjenim Državama, istraživanja pokazuju, zaposlenost je znak socijalnog statusa. Silvija Beleza i njene kolege iz Kolumbijske biznis škole tim povodom kažu: ,,Govoreći drugima da smo stalno zauzeti i da radimo sve vreme, mi implicitno saopštavamo drugima da smo dosta traženi”. Pored stvarnih dnevnih zadataka, tu je i podsticaj da se prepustimo zauzetosti: to je pokazatelj našeg profesionalnog uspeha. Zbog toga rukovodioci mogu podsvesno oklevati da se odreknu samopouzdanja koje pruža zauzetost.

Uzimajući u obzir ove pritiske – i unutrašnje i spoljašnje – koji nas guraju ka automatizovanoj zauzetosti i odaljavaju od strateškog razmišljanja, evo tri načina na koje lideri mogu da se izbore s tim i stvore slobodan prostor koji im je potreban.

Kao prvo, važno je zapamtiti da strateško razmišljanje ne zahteva nužno puno vremena; ne radi se o uzimanju beskrajnih odmora ili o povlačenju u prirodu. Kao što mi je stručnjak za produktivnost David Alen rekao kada sam ga intervjuisala za moju knjigu Istakni se (Stand Out): ,,Ne treba vam vreme za dobru ideju, treba vam prostor… Dolaženje do inovativne ideje ili donošenje odluke ne zahteva vreme ali ako nemate psihički prostor, te stvari nisu nužno nemoguće ali nisu optimalne”.

Čak i sa ograničenim vremenom i istom količinom odgovornosti, mnogo je lakše strateški razmišljati ako možete da raščistite svoju okolinu radeći jednostavne stvari kao što je zapisivanje svih vaših obaveza na jednom mestu, da biste mogli adekvatno da ih razvrstate i da ne budete konstantno prekidani osećanjem da ste nešto zaboravili.

Zatim, korisno je da razjasnite sebi na šta trošite vaše vreme. Ranije ove godine sproveo sam eksperiment praćenja vremena, tokom kojeg sam zapisivao kako sam proveo svakih pola sata tokom jednog meseca. To nije najlakši projekat za sprovođenje (navikli smo da živimo svoje živote, ne da ih beležimo), ali konačni rezultati bili su neprocenjivi, jer su mi pomogli da tačno shvatim gde i kako trošim svoje vreme. Vrlo je verovatno da postoje zadaci koje biste mogli da kombinujete, odložite ili da angažujete nekog radnika kako biste ,,kupili” dodatna dva sata nedeljno – više nego dovoljno da izađete iz dnevne buke i utonete u meditativno stanje u kojem ćete moći da strateški razmotrite veliku sliku.

Konačno, jednom kada budemo svesni implicitnog okvira ,,zauzet – važan“ koji važi u našoj kulturi, biće nam lakše da odustanemo od njega i da usvojimo drugi okvir koji pogoduje pravom strateškom razmišljanju. Jedno alternativno gledište, koje zastupa Derek Sivers, preduzetnik i autor, jeste da: ,,postajete zauzeti kada ste prepušteni milosti tuđeg rasporeda”.

Na isti način neko bi mogao reći da pravi status potiče od vaše mogućnosti da ne budete zauzeti. Kako je Sivers rekao u jednom od svojih podkast intervjua: ,,Smešno mi je kada ljudi u uvodu mejlova napišu: ‘Znam da ste neverovatno zauzeti ‘, a ja ih uvek šokiram: ‘Ne, nisam zauzet’… to je slično poput: ‘Ne, ne moram ni za koga ništa da radim, tako da ne radim ništa što ne želim raditi… Imam vremena”. Promenom načina na koji razmišljamo o zauzetosti – od obeležja statusa do obeležja služenja drugih – možda će nam postati lakše reći ,,ne” nizu beskonačnih obaveza (od javljanja na telefon do informativnih intervjua) koji se svakodnevno nalaze na našim stolovima.

Naše odgovornosti vremenom se neće smanjiti. U stvari, kako napredujemo u karijeri – a kako se globalna konkurencija dalje povećava – gotovo je sigurno da će se od nas očekivati da učinimo više i proizvedemo više. Bez zajedničkog napora, strategija bi se mogla lako ispustiti na dno spiska obaveza, uprkos našim izjavama o njenom značaju.

Postajući svesni prepreka da posvetite vreme pravljenju strategije i preduzimanju adekvatnih koraka za uvođenje strateškog razmišljanja u svoj život i profesionalni raspored, možete se založiti za cilj koji vi i 97% ostalih vođa prepoznajete kao kritičan.